Evropske organizacije za zaštitu privatnosti i prava potrošača pokrenule su masovnu kampanju pod nazivom „Kill the cookie banner“ sa ciljem da se trajno ukinu frustrirajući prozori za pristanak na kolačiće (cookie consent banners). Iako je prvobitni plan Evropske komisije bio da se ovi pop-up prozori zamene jedinstvenim podešavanjem privatnosti na nivou pregledača, jak lobistički pritisak tehnoloških giganata uspeo je privremeno da zaustavi ovu reformu u Savetu EU.
Ukidanje Cookie Banera u EU?! Zamor od kolačića (takozvani cookie fatigue) postao je svakodnevna pojava za stotine miliona korisnika interneta u Evropi. Međutim, umesto da pristanak bude stvarni izbor, trenutni sistem navodi korisnike da podlegnu pritisku i masovno prihvataju praćenje radi bržeg pristupa sadržaju.
Ko stoji iza kampanje „Kill the cookie banner“?
Inicijativu predvodi poznata austrijska neprofitna organizacija za digitalna prava noyb, na čelu sa aktivistom Maksom Šremsom, u koaliciji sa vodećim evropskim i međunarodnim udruženjima. Među potpisnicima ove inicijative nalaze se BEUC, EDRi, Electronic Frontier Foundation (EFF), Civil Liberties Union for Europe, Check My Ads, Homo Digitalis, Digihumanism, ApTI, SCLab Europe, ICCL i Stichting Data Bescherming Nederland.
Glavna poruka ove koalicije je jednostavna: korisnici treba da izraze svoje preferencije o privatnosti samo jednom – unutar podešavanja svog veb pregledača ili operativnog sistema – a svi sajtovi moraju automatski poštovati taj izbor bez daljeg ponavljanja banera.
Šta predlaže Član 88b u zakonskom paketu Digital Omnibus?
Koren ove zakonske inicijative leži u predlogu Evropske komisije iz novembra prošle godine, poznatom kao Član 88b GDPR-a u okviru šireg zakonskog paketa Digital Omnibus. Ova odredba predviđa prelazak sa pojedinačnih banera na svakom sajtu na centralizovano upravljanje pristankom.
Kako bi sistem funkcionisao u praksi?
Korisnik u podešavanjima Chrome-a, Firefox-a, Safari-ja ili svog mobilnog telefona označi da li pristaje na analitičke i marketinške kolačiće. Kada poseti bilo koji sajt, veb-server automatski očitava to podešavanje i primenjuje ga bez prikazivanja ikakvih skakućih prozora ili opstrukcija.
Javne konsultacije o ovom predlogu zvanično su završene 11. marta 2026. godine, nakon čega je usledio žestok otpor ad-tech industrije.
Kako su Google i Meta zaustavili predlog u Savetu EU?
Izveštaji i dokumenti do kojih je došla organizacija noyb otkrivaju da su Google i Meta predvodili opsežnu lobističku kampanju protiv Člana 88b, tvrdeći da bi ukidanje banera ruiniralo digitalnu ekonomiju.
- Stav Google-a: Kompanija je zvanično zatražila da se Član 88b u potpunosti izbriše iz predloga. U svom dokumentu Google je tvrdio da bi jedinstveno podešavanje drastično smanjilo prihode sajtova od digitalnog oglašavanja i delovalo kao centralni „kill switch“ za celokupnu industriju reklamiranja.
- Stav Meta-e: Meta je otišla i korak dalje, predlažući potpuno ukidanje Člana 5(3) ePrivacy direktive (osnovnog pravnog akta zbog kojeg baneri uopšte postoje). Meta se zalagala za sistem u kom bi se prikupljanje takozvanih „podataka niskog rizika“ vršilo automatski, bez ikakve potrebe za pristanak korisnika.
Snažan pritisak Big Tech kompanija i pozivanje na „smanjenje birokratije“ ubedili su pojedine ključne članice EU, pre svega Nemačku, Francusku i Poljsku, da promene stav. Kao rezultat toga, Savet EU je u svom zvaničnom dokumentu od 18. juna tiho uklonio Član 88b iz teksta predloga.
Paradoks pristanka: Zašto 90% ljudi klikne „DA“?
Aktivisti naglašavaju da baneri za kolačiće uopšte nisu izričito zahtevani GDPR-om u ovom obliku, već su nastali kao posledica agresivnih modela digitalnog oglašavanja. Sajtovi namerno koriste takozvane „tamne obrasce“ (dark patterns) i komplikovane menije kako bi zamorili posetioce.
Istraživanja pokazuju nesrazmeru između želja korisnika i njihovog ponašanja na mreži:
- Svega oko 3% korisnika zaista želi da njihove aktivnosti budu praćene radi ciljanog oglašavanja.
- Čak do 90% ljudi na kraju klikne na dugme „Prihvati sve“ samo da bi uklonili baner sa ekrana i došli do tražene informacije.
Konačna borba u Evropskom parlamentu
Nakon što je Savet EU izbacio odredbu o ukidanju banera, poslednja nada za usvajanje ove reforme ostaje Evropski parlament, koji se još uvek nije zvanično izjasnio.
Ne propustite ovo
Organizacija noyb i partneri pozivaju građane EU da direktno kontaktiraju poslanike u ključnim parlamentarnim odborima – LIBE (Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove) i ITRE (Odbor za industriju, istraživanje i energetiku). Ipak, aktivisti upozoravaju da postoje opstrukcije i unutar samog parlamenta, gde Evropska narodna partija (EPP) pod uticajem marketinškog lobija nastoji da marginalizuje ovaj predlog.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li su cookie baneri obavezni po GDPR zakonu?
Ne u obliku u kom ih danas viđamo. GDPR i ePrivacy direktiva zahtevaju da sajtovi dobiju jasan pristanak korisnika pre obrade ličnih podataka i praćenja, ali kompleksni i zbunjujući baneri su proizvod marketinške industrije kako bi se izmamio pristanak.
Šta bi zamenilo banere ako zakonski predlog prođe?
Banere bi zamenilo automatsko očitavanje preferencija iz vašeg veb pregledača (browser-level settings). Jednom postavite pravilo da li prihvatate ili odbijate praćenje, i pregledač tu informaciju prosleđuje svakom sajtu koji posetite.
Kada se očekuje konačna odluka Evropske unije?
Konačni ishod zavisi od predstojećeg glasanja i pregovora u Evropskom parlamentu, nakon čega sledi usaglašavanje teksta između Parlamenta, Saveta i Komisije (trijalog).
