Treći superkompjuter u KG: Državni data centar u Kragujevcu priprema prostor za treći superkompjuter, koji bi prema izveštaju RTS-a od 25. oktobra trebalo da stigne iz Francuske do kraja 2026. godine. U centru već rade dva sistema koje koriste istraživači, univerziteti i tehnološke kompanije. Novi sistem trebalo bi da značajno proširi domaće računarske kapacitete.
Prema informacijama koje je RTS dobio od predstavnika Kancelarije za IT i eUpravu, buduća konfiguracija trebalo bi da ima 640 naprednih Nvidia čipova. U toku je priprema odgovarajućeg prostora i vodenog hlađenja, pošto sistemi ove klase zahtevaju znatno drugačiju električnu i termičku infrastrukturu od običnih serverskih ormara.
Kako se meri superračunarska snaga
Prvi superkompjuter u Kragujevcu raspolagao je sa 32 grafička procesora i navedenim kapacitetom od pet petaflopsa, odnosno približno pet bilijardi računskih operacija u sekundi. Drugi sistem, sa još 48 grafičkih procesora, dodao je prema RTS-u oko 32 petaflopsa. Ovi brojevi opisuju određene klase računarskog rada i ne znače jednaku brzinu u svakom programu.
Najavljeno povećanje snage mora se tumačiti uz metodologiju merenja. Treći superkompjuter Kragujevac nije običan računar za svakodnevnu upotrebu, već planirani sistem za više istovremenih istraživačkih projekata. Različite vrste preciznosti, format podataka i optimizacija softvera mogu dati veoma različite rezultate u AI zadacima i naučnim simulacijama. Zato se marketinška poređenja poput ’20 puta brži’ ne mogu nekritički preneti na svaki istraživački projekat.
Za razliku od tipičnog računara na stolu, superkompjuter grupiše veliki broj akceleratora, procesora, memorijskih sistema i brzu mrežu. Poslovi se dele na manje delove koji mogu da se izvršavaju paralelno. Najveću korist imaju modeli i simulacije koje uspešno raspoređuju posao na mnogo uređaja.
Kome je namenjena infrastruktura
RTS navodi primere primene u e-agraru, biomedicini i obradi mamografskih snimaka. U prvom slučaju veliki sistemi mogu pomoći automatskoj analizi obimne dokumentacije i podataka; u drugom AI može pomoći stručnjacima pri označavanju sumnjivih promena. Takvi alati ne zamenjuju medicinsku procenu i zahtevaju ozbiljnu validaciju.
Dostupnost domaće infrastrukture posebno je važna istraživačima koji nemaju budžet za sopstveni GPU klaster. Međutim, računarska snaga nije jedini uslov uspeha: potrebni su kvalitetni skupovi podataka, stručnjaci, bezbednosne procedure, raspodela kapaciteta i dugoročno finansiranje održavanja.
Vodeno hlađenje je praktičan deo računice. Gust raspored snažnih akceleratora proizvodi mnogo toplote, pa klasično vazdušno hlađenje često nije najefikasnije. Ipak, bez zvaničnih podataka o potrošnji novog sistema ne može se odgovorno proceniti ukupan trošak električne energije ili operativna efikasnost.
Za Srbiju će ključna mera uspeha biti broj projekata koji na novoj opremi zaista završe naučni ili komercijalni posao. Pored instalacije treba pratiti pristup univerziteta i startapa, pravila za korišćenje kapaciteta i javno objavljene rezultate. Planirani rok isporuke nije isto što i potvrda da je sistem već počeo da radi.
Šta još treba znati o ovom superkompjuteru?!
Treći superkompjuter trebalo bi da bude koristan i za obuku lokalnih stručnjaka. Studentima i istraživačima pristup moćnom računarskom resursu omogućava rad sa modelima koje pojedinačni fakultet ili mala kompanija teško može samostalno da pokrene. Ipak, detalji o konkursima, prioritetima i raspodeli vremena na sistemu moraju da budu javno dostupni.
Kod ovakvih projekata ne završava se sve isporukom hardvera. Potrebne su stalne nadogradnje upravljačkog softvera, pouzdana mrežna povezanost, fizička i informaciona bezbednost, kao i tim koji održava opremu. Dobra infrastruktura podrazumeva i dokumentovane procedure za oporavak nakon prekida napajanja ili otkaza dela klastera.
RTS prenosi najavu da će novi sistem biti višestruko snažniji od prethodnog. Takvo poređenje govori o planiranom kapacitetu, ali ne predstavlja nezavisno objavljen rezultat standardizovanog benchmark testa. Konačne performanse zavisiće od konkretnih modela akceleratora, međusobnog povezivanja, memorije i radnog opterećenja.
Sledeća važna vest neće biti samo dolazak opreme, nego datum puštanja u rad i prvi dokumentovani rezultati na stvarnim projektima. Tek tada će korisnici moći da procene u kojoj meri domaći superkompjuterski centar ubrzava nauku, medicinsko istraživanje i razvoj lokalnih AI proizvoda.
Detaljniji izvorni izveštaj: RTS – originalna vest.
Raspodela kapaciteta biće posebno važna za mala preduzeća i univerzitetske timove. Bez jasnih uslova pristupa i podrške korisnicima, sama kupovina snažne opreme ne garantuje jednak pristup svim zainteresovanim istraživačima. Javne informacije o konkursima, terminima i dostupnim softverskim okruženjima pomoći će u proceni rezultata ove investicije.
O razlici između lokalnih AI radnih stanica i većih računarskih klastera ranije smo pisali u tekstu o NVIDIA i MediaTek partnerstvu za AI infrastrukturu. Za javni superkompjuter posebno je važna raspodela kapaciteta među istraživačima, a ne samo specifikacija pojedinačnog čipa.
