AI troši previše struje: Google i Amazon gube „zelenu“ bitku
Svi mi koji svakodnevno koristimo ChatGPT, generišemo slike ili koristimo pametne pretrage znamo koliko su ovi alati korisni, ali retko ko razmišlja o tome šta se dešava iza ekrana, tamo negde u tim data centrima…. Najnoviji podaci pokazuju da AI troši struju i vodu u količinama koje su do pre nekoliko godina bile nezamislive za digitalnu tehnologiju. Trka za premoć u sferi veštačke inteligencije počela je opasno da košta našu planetu, a ekološka obećanja najvećih tech kompanija pucaju po svim šavovima…
Ove nedelje, tehnološki giganti Google i Amazon objavili su svoje zvanične izveštaje o održivosti, i brojke su prilično šokantne. Iako su se obe kompanije javno obavezale da će u narednim godinama smanjiti zagađenje na nulu, veštačka inteligencija im je potpuno pomrsila konce. Google-ovo ukupno zagađenje ugljenikom skočilo je za čak 25% u odnosu na prošlu godinu, dok Amazon beleži porast od 16%.
Zelena laž Silicijumske doline: Gde nestaju ekološka obećanja?
Godinama su nas Google i Amazon uveravali da njihove kancelarije i serveri rade na „čistu“ energiju iz solarnih panela i vetrenjača. I dok je to funkcionisalo u eri obične pretrage i internet kupovine, veštačka inteligencija je promenila pravila igre. AI serveri ne smeju da stanu ni na sekundu, a pošto sunce ne sija noću i vetar ne duva uvek, tech kompanije su tiho počele da se vraćaju starim rešenjima – masovnom investiranju u elektrane na prirodni gas i ugalj kako bi održale svoje sisteme u životu.
„Situacija podseća na situacije u kojima kompanije troše milione dolara da bi kroz marketing ubedile javnost kako njihovi AI alati zapravo pomažu ekologiji i brojanju klimatskih promena. Međutim, surovi podaci sa terena ih demantuju“, kažu nezavisni analitičari.
Skriveno zagađenje o kome se ćuti
Najveći karbonski otisak ovih kompanija ne dolazi iz njihovih zgrada, već iz lanca snabdevanja koji pokreće AI revoluciju. Da bi veštačka inteligencija radila, potrebno je izgraditi stotine novih, masivnih data centara. Izgradnja ovih „fabrika podataka“ troši enormne količine čelika i cementa, koji spadaju u najveće zagađivače na planeti. Ekološke alternative u građevinarstvu jednostavno još uvek ne postoje u razmeri koja je potrebna tech gigantima.
Zatim dolazimo do samog hardvera – moćnih grafičkih čipova (GPU) koji predstavljaju mozak veštačke inteligencije. Proizvodnja ovih procesora u azijskim fabrikama troši brda električne energije. Da stvar bude gora, hemikalije koje se koriste u proizvodnji čipova su ekstremno opasni stakleni gasovi, sposobni da zagreju atmosferu hiljadama puta više nego običan CO2. Masovna kupovina i porudžbine miliona novih čipova bukvalno su naduvale zagađenje koje ove kompanije emituju.
Ne propustite ovo
| Kompanija | Skok zagađenja za godinu dana | Glavni uzrok skoka |
|---|---|---|
| + 25% | AI pretraga i masovna izgradnja novih superkompjutera. | |
| Amazon | + 16% | Širenje AWS data centara (dodali rekordnih 1,2 GW snage). |
Može li se situacija popraviti?
Problem nije nerešiv, ali zahteva ogromna finansijska ulaganja. Da bi ispunili svoja obećanja, Google i Amazon će morati da ulože milijarde dolara u razvoj zelenijeg cementa, kupe milione tona takozvanih „karbonskih kredita“ (plaćanje drugima da sade šume u njihovo ime) i drastično unaprede energetsku efikasnost samih čipova. Tehnološki napredak je sjajan, ali svedoci smo vremena gde virtuelni svet počinje previše opasno da guši onaj stvarni.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Zašto veštačka inteligencija troši toliko puno struje?
Za razliku od običnog surfovanja internetom, AI modeli moraju u sekundi da obrade milione složenih operacija i podataka. To zahteva rad specijalnih grafičkih čipova visoke snage koji konstantno rade pod maksimalnim opterećenjem i greju se, pa je potrebna dodatna energija i za njihovo hlađenje.
Da li obično guglanje troši isto energije kao AI pretraga?
Ne. Prema procenama stručnjaka, jedna pretraga putem veštačke inteligencije (poput Google AI Overviews ili ChatGPT-a) troši i do 10 puta više električne energije nego obično, tradicionalno kucanje pojma u Google pretraživač.
Kako izgradnja data centara utiče na prirodu?
Izgradnja zahteva ogromne količine cementa i čelika, čija je proizvodnja među najvećim izvorima CO2 na planeti. Takođe, ovi centri zauzimaju velike zemljišne površine i troše milione litara pijaće vode za hlađenje serverskih sistema.
