Analogni čip 1.000x brži od GPU-a

Analogni čip 1.000x brži od GPU-a, inovativni analogni čip koji bi mogao da preoblikuje budućnost veštačke inteligencije (AI) i 6G tehnologije.

Istraživači sa Univerziteta u Pekingu tvrde da ovaj čip ne samo da parira tačnosti najnaprednijih digitalnih procesora, već je i do 1.000 puta brži i neuporedivo energetski efikasniji.

Šta Analogni Čip Čini Revolucionarnim?

Za razliku od standardnih digitalnih procesora koji proračune obavljaju pomoću binarnih jedinica i nula, ovaj novi uređaj koristi analogni dizajn. Proračuni se obavljaju kroz kontinuirane električne struje, koristeći sopstvene fizičke električne krugove.

• Materijal i rad: Čip je izrađen od nizova RRAM (resistive random-access memory) ćelija. One skladište i obrađuju podatke menjajući otpornost protoku struje.
• Eliminisanje uskih grla: Obrađuje podatke direktno u hardveru, čime se eliminiše energetska i vremenska zahtevnost prenosa informacija između procesora i spoljne memorije.

Nadmašivanje najjačih GPU jedinica

Rezultati testiranja su izuzetno impresivni, posebno u kontekstu rasta aplikacija koje zahtevaju ogromne količine podataka (poput obuke AI modela).

• Brzina (protok podataka): Istraživači navode da čip nudi 1.000 puta veći protok podataka od najsavremenijih digitalnih procesora.
• Energetska efikasnost: Troši oko 100 puta manje energije od digitalnih procesora, uz istu preciznost.
• Poređenje: U složenim komunikacionim zadacima, nadmašio je performanse najmoćnijih GPU čipova (poput Nvidia X100 i AMD Vega 20) i do 1.000 puta.
  • Napomena: Nvidia X100 je novija verzija A100 kartica koje je OpenAI koristio za treniranje ChatGPT-a.

Prevazilaženje Nedostataka Analognog Računanja

Iako je analogno računanje stara tehnologija (primer je mehanizam sa Antikitere), dugo je smatrano nepraktičnom alternativom zbog poteškoća u preciznoj kontroli kontinuiranih fizičkih signala.

Kineski tim je rešio ovaj „vekovni problem“ slabe preciznosti tako što su kombinovali brzinu analognog računanja sa preciznošću digitalnog procesiranja. To su postigli konfiguracijom RRAM ćelija u dva kruga: jedan za brzu aproksimativnu računicu i drugi za preciziranje rezultata kroz iteracije.

Buduće Primene i Komentari Istraživača

Ovakav proboj je ključan za rešavanje problema sa kojima se suočavaju digitalni računari, posebno kada dalja minijaturizacija postaje sve teža. Analogna tehnologija briljira tamo gde su potrebne brzina i efikasnost, što je vitalno za aplikacije koje zahtevaju ogromne količine energije i podataka, poput AI i budućih 6G mreža.

Štaviše, čip je proizveden korišćenjem komercijalnog procesa proizvodnje, što znači da je potencijalna masovna proizvodnja izvodiva. Sledeći cilj istraživača je razvoj većih, potpuno integrisanih čipova za još složenije probleme.