Meta planira da izgradi podmorski kabl vredan 10 milijardi dolara koji će pokrivati svet, kažu izvori
Meta, kompanija iza Facebooka, Instagrama i WhatsAppa, drugi je najveći pokretač korišćenja interneta na globalnom nivou. Njena svojstva — i njihove milijarde korisnika — čine 10% ukupnog fiksnog i 22% ukupnog mobilnog saobraćaja. Meta ulaganja u veštačku inteligenciju će još više povećati tu upotrebu. Da bi se uverio da će imati pouzdanu infrastrukturu za podršku tom poslu, Meta uzima sve u svoje ruke.
TechCrunch je potvrdio sa izvorima bliskim kompaniji da Meta planira da izgradi novi, veliki, optički podmorski kabl koji se prostire širom sveta – projekat dužine 40.000+ kilometara koji bi mogao da iznosi više od 10 milijardi dolara investicija. Bitno je da će Meta biti jedini vlasnik i korisnik ovog podmorskog kabla — prvog za kompaniju i time predstavlja prekretnicu u njenim infrastrukturnim naporima.
Sunil Tagare, stručnjak za podmorske kablove, koji je prvi prijavio Metine planove još u oktobru, rekao je za TechCrunch da je plan da počne sa budžetom od 2 milijarde dolara, ali kako projekat napreduje ta cifra će verovatno porasti na više od 10 milijardi dolara.
Izvori bliski Meti potvrdili su projekat, ali su rekli da je još u ranoj fazi. Planovi su postavljeni, ali fizička imovina nije, i oni su odbili da razgovaraju o budžetu. Očekuje se da će Meta o tome više javno govoriti početkom 2025. godine, kada će potvrditi planove za kabl, uključujući predviđenu trasu, kapacitet i neke razloge za njegovu izgradnju.
Prošle bi godine pre nego što bi bio u potpunosti operativan, ako bi se strategija pridržavala, s obzirom na to da ograničen broj kompanija, poput SubComa, koje su sposobne da izgrade infrastrukturu, već imaju velike kupce, poput Gugla, koji rezervišu svoje usluge.
„Postoji malo snabdevanje kablovskih brodova“, rekao je Ranulf Skarboro, analitičar industrije podmorskih kablova. „Skupi su u ovom trenutku i rezervisani su nekoliko godina unapred. Pronalaženje raspoloživih resursa da se ovo uradi uskoro je izazov.” Jedan verovatni scenario mogao bi da uključuje izgradnju u segmentima, dodao je on.
Kabl, kada bude završen, bi Meti dao namensku cev za prenos podataka širom sveta.
Planirana trasa kabla, kažu izvori, trenutno se proteže od istočne obale SAD do Indije preko Južne Afrike, a zatim do zapadne obale SAD od Indije preko Australije – čineći oblik “W” širom sveta , kao što je ovde vizuelno prikazao Tagare:
Metin infrastrukturni rad nadgleda Santoš Janardhan, koji je šef globalne infrastrukture kompanije i ko-šef inženjeringa. Kompanija ima timove širom sveta koji posmatraju i planiraju njenu infrastrukturu — i u prošlosti su za nju radile neke značajne ličnosti iz industrije. U slučaju ovog predstojećeg projekta, on je zamišljen iz kompanije u Južnoj Africi, prema izvorima.
Podmorski kablovi sa optičkim vlaknima su deo komunikacione infrastrukture poslednjih 40 godina. Ono što je značajno ovde je ko ulaže novac da ga izgradi i poseduje – i za koje svrhe.
Planovi kompanije Meta naglašavaju kako su se ulaganja i vlasništvo nad podmorskim mrežama poslednjih godina promenili sa konzorcijuma koji uključuju telekomunikacione operatere, da sada uključuju i velike tehnološke gigante.
Meta nije nova u igri podmorja. Prema telekom analitičarima Telegeography, Meta je suvlasnik 16 postojećih mreža, uključujući najnoviji kabl 2Africa koji okružuje kontinent (drugi u tom projektu su operateri uključujući Orange, Vodafone, China Mobile, Baiobab/MTN.)
Međutim, ovaj novi projekat kablova bi bio prvi u potpunom vlasništvu same Mete.
To bi Metu stavilo u istu kategoriju kao i Google, koji je uključen u oko 33 različite rute, uključujući nekoliko regionalnih, u kojima je jedini vlasnik. Druge velike tehnološke kompanije koje su ili delimični vlasnici ili zakupci kapaciteta u podmorskim kablovima uključuju Amazon i Microsoft (od kojih nijedna nije u potpunosti vlasnik nijedne rute).
Zašto Meta želi svoj kabl
Postoji nekoliko razloga zašto bi se izgradnja podmorskih kablova dopala velikim tehnološkim kompanijama poput Mete.
Prvo, isključivo vlasništvo nad trasom i kablom bi Meti dalo prioritet u kapacitetu da podrži saobraćaj na sopstvenim servisima.
Prema svojim izveštajima o zaradi, Meta zarađuje više novca izvan Severne Amerike nego na samom domaćem tržištu. Imati prioritet nad namenskim podmorskim kablovima može pomoći da se obezbedi kvalitet usluge u tom saobraćaju. (Napomena: ovo je samo da bi se obezbedio dugolinijski saobraćaj: kompanija i dalje mora da pregovara sa prevoznicima unutar zemalja i o isporuci „poslednje milje“ do uređaja korisnika, što može imati svoje izazove.)
Meta, poput Gugla, takođe doprinosi povećanju koje je pružila regionima putem svojih podmorskih investicija, tvrdeći da su projekti poput Marea u Evropi i drugi u jugoistočnoj Aziji doprineli više od „pola triliona dolara“ ekonomijama u tim oblastima.
Ipak, postoji pragmatičniji podsticaj za ove investicije: tehnološke kompanije – umesto telekomunikacionih operatera, tradicionalnih graditelja i vlasnika ovih kablova – žele da imaju direktnije vlasništvo nad protokom potrebnim za isporuku sadržaja, reklama i još mnogo toga korisnicima širom sveta.
„Oni zarađuju novac od toga što se njihovi proizvodi prezentuju krajnjim korisnicima i učiniće sve što mogu da obezbede korisničko iskustvo, bilo da je to isporuka video zapisa ili drugih sredstava“, rekao je Scarborough, analitičar. „Iskreno, ko će se više oslanjati na tradicionalne telekomunikacije? Tehnološke kompanije su sada nezavisne. Shvatili su da moraju sami da se izgrade.”
Drugi je geopolitički.
Nekoliko puta poslednjih godina, podmorski kablovi su prekinuti kao kolateralna ili direktna šteta od ratovanja. Huti borci, koje podržava Iran, jure brodove i u tom procesu oštećuju kablove u Crvenom moru (kao što je ovaj koji povezuje Evropu sa Indijom). Ovog meseca (novembra 2024.) Rusija je osumnjičena za presecanje podmorskog kabla u Baltičkom moru. Samo ove nedelje, još jedan kabl je iskidan u evropskim vodama, a krivac je trenutno kineski brod.
Ruta koju su zamislili iz Mete ima za cilj da pomogne kompaniji da „izbegne oblasti geopolitičke napetosti“, rekao je izvor blizak kompaniji za TechCrunch.
Prema Tagareovoj teoriji, to je direktno povezano sa kablom koji završava u Indiji. On veruje da Meta ima priliku da izgradi kapacitet centra podataka u zemlji posebno za obuku i rad sa AI modelima, a podmorski kabl bi mogao da igra ulogu u tim naporima.
On ističe da je indijska cena računarskog propusnog opsega samo delić cene u SAD-u, a mnogi u Indiji su brujali nakon nedavne posete Džensena Huanga: na sastanku sa predsednikom Reliancea Mukešom Ambanijem, izvršni direktor Nvidije je govorio o izgradnji Indije sopstvenu AI infrastrukturu. Reliance će, između ostalih dobavljača, koristiti Nvidijine Blackwell čipove u budućim AI centrima podataka.
„Indija bi mogla da postane svetska prestonica obuke“, rekao je Tagare u intervjuu. On veruje da bi Meta možda želeo da izgradi obuku veštačke inteligencije u zemlji oko te infrastrukture.
AI je veliki deo Meta-ine infrastrukturne mape. Ali pored toga, Indija je ogromno tržište za Meta, što je nadmašuje procene kao zemlja sa najvećim brojem korisnika na Fejsbuku (više od 375 miliona korisnika), Instagramu (363 miliona) i VhatsApp-u (536 miliona) i ti potrošači dokazuju da budete veliki entuzijasti za novije funkcije kao što su AI alati. Uz snažne investicije koje se ulažu u tržište data centara u zemlji, Indija još uvek ima veliki potencijal za rast, tako da sama ova činjenica čini logičnim da se Indija doda kao polazna tačka u operaciji.
Izvori bliski projektu kažu nam da je prerano reći da li je AI deo jednačine za Metu u ovom projektu, opisujući je kao deo „dugog repa“ razmatranja i mogućnosti, zajedno sa da li će Meta otvoriti kapacitete za druge korisnika pored sebe.
Tagare ističe u svom blog postu da bi ruta izbegala Crveno more, Južno kinesko more, Egipat, Marsej, Malački moreuz i Singapur — „od kojih su svi sada glavne tačke neuspeha“.
Ovomesečna najava FCC-a (novembar 2024.) da planira da preispita licenciranje podmorskih kablova po prvi put u decenijama, delom zbog nacionalne bezbednosti i vlasništva nad kablovima, potencijalno bi takođe mogla da posluži kao još jedan dodatak: Meta bi bio jedini vlasnik puta kroz bezbedne koridore.
Postoji mogući treći razlog za Metinu podvodnu viziju, iako je više spekulativni.