Starcloud želi da preseli data centre u svemir – ali put je pun izazova
Startup Starcloud prikupio je 170 miliona dolara u Series A rundi finansiranja, čime je dostigao valuaciju od 1,1 milijardu dolara i postao jedan od najbrže rastućih „unicorn“ startapa nakon izlaska iz Y Combinator programa.
Investiciju su predvodili Benchmark i EQT Ventures, što dodatno potvrđuje rastući interes za ideju premeštanja data centara iz Zemljine atmosfere u orbitu.
Zašto data centri u svemiru?
Sve veća potražnja za AI i cloud uslugama stvara pritisak na infrastrukturu na Zemlji:
- ograničenja u dostupnosti energije
- političke i regulatorne prepreke
- problemi sa hlađenjem i lokacijama
Rešenje koje Starcloud predlaže jeste – svemir.
U teoriji, orbitalni data centri nude:
- gotovo neograničenu solarnu energiju
- efikasnije hlađenje u vakuumu
- manju zavisnost od lokalne infrastrukture
Prvi koraci: GPU u orbiti
Kompanija je već napravila prve konkretne korake. U novembru 2025. lansiran je satelit sa Nvidia H100 GPU-om, jednim od najnaprednijih AI čipova današnjice.
MOŽDA VAM SE SVIĐA
Ovaj sistem je korišćen za:
- obradu podataka iz satelita kompanije Capella Space
- treniranje AI modela direktno u orbiti
- testiranje performansi u ekstremnim uslovima
Prema tvrdnjama kompanije, ovo je bio jedan od prvih pokušaja treniranja AI modela u svemiru.
Sledeća generacija: Starcloud-2 i Starcloud-3
Već tokom 2026. planirano je lansiranje Starcloud-2, naprednije verzije sa:
- više GPU jedinica
- Nvidia Blackwell čipovima
- serverskim komponentama iz Amazon Web Services
- čak i eksperimentalnim bitcoin mining sistemom
Još ambiciozniji projekat je Starcloud-3 – orbitalni data centar:
- snage 200 kW
- mase oko 3 tone
- dizajniran za lansiranje pomoću SpaceX Starship rakete
Ključni problem: Starship još ne leti komercijalno
CEO Philip Johnston ističe da ceo poslovni model zavisi od drastičnog smanjenja troškova lansiranja – na oko $500 po kilogramu.
Problem je što SpaceX još nije omogućio komercijalne letove Starship-a u velikom obimu. Realna očekivanja su:
MOŽDA VAM SE SVIĐA
- komercijalna dostupnost: 2028–2029
- šira primena: tek početkom 2030-ih
Do tada, kompanija planira da koristi Falcon 9 za lansiranje manjih sistema.
Dva poslovna modela
Starcloud vidi dve faze razvoja:
1. Kratkoročno – obrada podataka u orbiti
Prodaja procesorske snage drugim satelitima (npr. analitika podataka u realnom vremenu)
2. Dugoročno – orbitalni cloud
Kada troškovi padnu, svemirski data centri bi mogli preuzeti deo opterećenja sa Zemlje
Tehnološki izazovi: energija, hlađenje i sinhronizacija
Projekat se suočava sa ozbiljnim tehničkim preprekama:
- proizvodnja i skladištenje energije
- hlađenje GPU-ova koji generišu veliku količinu toplote
- povezivanje više satelita u jedinstven sistem
Za velike AI zadatke (treniranje modela), potrebno je:
- stotine ili hiljade GPU-ova
- ultra-brza komunikacija (verovatno laserski linkovi)
Industrija je još u povoju
Za kontekst:
- Nvidia je 2025. prodala milione GPU-ova za zemaljske data centre
- u svemiru ih trenutno postoji tek nekoliko desetina
- Starlink ima oko 10.000 satelita, ali generiše ~200 MW energije
- data centri na Zemlji već prelaze 25 GW kapaciteta
Razlika je ogromna – i pokazuje koliko je ova industrija poranila.
Konkurencija: Big Tech ulazi u svemir
Starcloud nije jedini igrač. Na ovom polju rade i:
- Google (Project Suncatcher)
- Aetherflux
- Aethero
Najveći potencijalni rival je ipak SpaceX, koji planira mrežu satelita za distribuirano računanje.
Da li je ovo budućnost ili preuranjena ideja?
Iako vizija deluje revolucionarno, realnost je da:
- tehnologija još nije dokazana u velikom obimu
- troškovi su ekstremno visoki
- zavisnost od raketnih sistema je kritična
Ipak, ako SpaceX Starship ispuni očekivanja, svemirski data centri mogli bi postati sledeća velika revolucija u cloud industriji.
Zaključak
Starcloud pokušava da redefiniše način na koji razmišljamo o infrastrukturi za AI i cloud computing.
Ako uspe:
- smanjiće pritisak na Zemljine resurse
- ubrzati razvoj AI sistema
- otvoriti potpuno novo tržište
Ako ne – ostaće primer koliko su granice tehnologije danas pomerene, ali i koliko je svemir još uvek skup za „data centre budućnosti“.
Mihailo Ivanjac
Mihailo Ivanjac je osnivač i glavni urednik portala Sajber Sfera, sa višegodišnjim iskustvom u IT industriji, Linux administraciji i WordPress razvoju. Specijalizovan je za Nginx infrastrukturu, Redis object cache, Cloudflare integraciju i optimizaciju WordPress-a na VPS okruženju. Tokom svoje IT karijere radio je kao televizijski spiker/voditelj i senior video editor na RTV Belle amie, što mu omogućava da tehničke teme predstavi jasno i profesionalno. Sve tehničke analize i konfiguracije na Sajber Sfera portalu zasnovane su na realnim produkcionim implementacijama.
Pogledaj sve članke autora →
