UN: Internet ostaje slobodan i otvoren – Usvojena rezolucija WSIS+20
Ujedinjene nacije su donele istorijsku odluku koja će definisati budućnost globalne komunikacije u narednim decenijama. Na Generalnoj skupštini UN postignut je konsenzus da internet ne pređe pod isključivu kontrolu država, već da ostane otvoren i zasnovan na postojećem modelu u kojem učestvuje više različitih aktera. Ovim potezom sprečena je potencijalno najveća promena digitalnog poretka od nastanka svetske mreže, čime je zaustavljen pokušaj pojedinih vlada da preuzmu apsolutni suverenitet nad digitalnim prostorom.
Šta donosi rezolucija WSIS+20?
Odluka je formalizovana kroz rezoluciju WSIS+20, što predstavlja kulminaciju procesa započetog još 2003. godine na Svetskom samitu o informacionom društvu. Iako su postojala velika očekivanja da bi države mogle dobiti znatno veću moć nad upravljanjem mrežom, UN su odlučile da zadrže osnovni poredak digitalnog sveta. Suština ove odluke leži u potvrđivanju takozvanog „multi-stakeholder“ modela upravljanja.
U praksi, to znači da vlade ostaju samo jedan od ravnopravnih glasova u procesu donošenja odluka. Uz njih, ključnu ulogu i dalje imaju:
- Tehničke organizacije: Tela koja decenijama razvijaju osnovne standarde mreže.
- Akademska zajednica: Istraživači koji doprinose inovacijama i sigurnosti.
- Civilno društvo: Organizacije koje štite prava korisnika i slobodu govora.
- Privatni sektor: Kompanije koje grade i održavaju fizičku infrastrukturu interneta.
Odbrana od cenzure i fragmentacije
Internet će, bar za dogledno vreme, ostati izvan direktne političke kontrole. To je od presudnog značaja jer su kritičari godinama upozoravali da bi prelazak na državni model upravljanja otvorio vrata masovnoj cenzuri i fragmentaciji interneta. Fragmentacija, često nazivana „Splinternet„, podrazumeva cepanje globalne mreže na zatvorene nacionalne ili regionalne segmente sa sopstvenim pravilima i ograničenjima.
Model koji je UN potvrdila oslanja se na stručnost tela kao što su ICANN, IETF, Internet Society i W3C. Ove organizacije stoje iza tehničkih protokola koji omogućavaju da e-mail poslat iz jedne zemlje stigne u bilo koji drugi deo sveta bez prepreka. Da je kontrola prešla u ruke isključivo međunarodnih političkih institucija, ti protokoli bi mogli postati predmet političkih trgovina i blokada. Rezolucija WSIS+20 praktično je zatvorila ta vrata za budući period.
Internet Governance Forum i uloga veštačke inteligencije
Jedna od najznačajnijih promena koje donosi nova odluka jeste jačanje Internet Governance Foruma (IGF). Ovo telo sada dobija stalni mandat i stabilno finansiranje, čime postaje trajna platforma za rasprave o globalnoj internet politici. Ovo je posebno važno u kontekstu veštačke inteligencije (AI), koja sve snažnije oblikuje digitalni prostor.
MOŽDA VAM SE SVIĐA
Upravo je IGF bio mesto gde su započete prve ozbiljne međunarodne rasprave o pravilima za AI. Kako veštačka inteligencija donosi nove izazove u pogledu privatnosti, algoritamske pristrasnosti i automatizovane cenzure, postojanje inkluzivnog foruma gde se čuje glas struke, a ne samo politike, postaje ključno za očuvanje slobodnog društva.
Zaključak: Pobeda za slobodni digitalni poredak
Odluka Ujedinjenih nacija predstavlja pobedu za sve korisnike interneta koji se zalažu za slobodan protok informacija. Sprečavanjem prelaska interneta pod isključivu državnu upravu, očuvan je ekosistem koji podstiče inovacije i štiti osnovna ljudska prava u digitalnoj sferi. Iako će pritisci za većom kontrolom verovatno nastaviti da postoje, postignuti konsenzus u UN daje čvrst pravni i politički temelj za očuvanje jedinstvenog i otvorenog svetskog interneta.
U svetu koji je sve više podeljen, očuvanje jedne od retkih preostalih zajedničkih globalnih platformi šalje snažnu poruku o važnosti međunarodne saradnje i poverenja u stručne institucije koje su internet i učinile onim što on danas jeste.
Izvor: Informacije korišćene u tekstu bazirane su na izveštaju Telegraf biznis o rezoluciji WSIS+20 Generalne skupštine UN.
