TikTok na korak od zabrane u SAD

Zabrana zbog straha od Kine ili otimanje zlatne koke

Tiktok je na korak od zabrane u Americi. Da li je strah od Kine jači od ustavom zagarantovane slobode govora i kako se bivši ministar finansija i još nekoliko biznismena naoštrilo da povoljno kupe biznis koji je samo prošle godine doneo 24,2 milijarde dolara američkom BDP-u?

Nakon što je Predstavnički dom Američkog kongresa usvojio zakon kojim se zahteva zabrana Tik-toka ako kineski vlasnik u roku od pola godine ne proda platformu, ne stišava se polemika o tome kakve će posledice taj potez izazvati, ali i da li ugrožava slobodu govora, nacionalnu bezbednost i dokle seže moć jedne vlade.

Sledeća stanica je Senat, a nejasni su izgledi glasanja u tom telu gde je zakon predstavljen kao konkurentski. Američki predsednik Džozef Bajden već je potvrdio da će potpisati zakon ukoliko bude izglasan i u Senatu. 

Ono što je izvesno, kako piše Vašington post, ako zakon bude izglasan rešenje će se naći na sudu. Odnosno, zabrana Tik-toka mogla bi da dovede do pokretanja pravne bitke oko dugog i politički polarizirajućeg pitanja – da li je takav potez američke vlasti ustavan?

„Za“ i „protiv“ zabrane – ugrožavanje slobode govora ili očuvanje nacionalne bezbednosti

Oni koji se zabrani Tik-toka protive smatraju da bi zakon prekršio prava američkih građana iz Prvog amandmana američkog Ustava, odnosno Povelje prava, koji garantuje slobodu govora i to oduzimanjem platforme koju koriste za slobodno izražavanje.

Takođe, upozorili su da Vlada potencijalno prekoračuje ustavne granice ciljajući jednu kompaniju koja joj se ne dopada.

„Pravi odnos između Vlade i građanina SAD je taj da građanin odlučuje čemu će biti izložen i koje ideologije će prihvatiti“, rekao je predstavnik Dan Bišop na raspravi o zakonu.

Sa druge strane, pristalice zakona pak tvrde da je zabrana neophodna kako bi se sprečila mogućnost da kineska vlada koristi Tik-tok za prikupljanje podataka i propagandu, ali i uticaj na predstojeće izbore.

Rizici za nacionalnu bezbednost, ističu, ne bi trebalo da nadmašuju zabrinutost zbog slobode govora.

Pored toga, tvrde i da bi korisnici Tik-toka mogli da koriste neku drugu platformu ako ta aplikacija nestane.

Prvi amandman ne daje Komunističkoj partiji Kine pravo na američke podatke ili pravo da manipuliše umovima Amerikanaca„, poručio je predstavnik Dan Krenšo na raspravi u sredu.

Vlasnici Tik-toka odbacuju optužbe. Iz kompanije kritikuju lobiranje za donošenje zakona. Navode da njihove američke platforme koriste serverske centre u SAD i tvrde da je pravi cilj donošenja zakona zabrana aplikacije.

Šta ako se zakon usvoji

Tik-tok, koji je u vlasništvu kineskog tehnološkog giganta „Bajtdensa“, izuzetno je popularan u SAD i ima više od 170 miliona korisnika širom zemlje.

Ukoliko bi bio usvojen, zakon bi dao kompaniji „Bajtdens“ 180 dana da proda svoju američku aplikaciju Tik-toka nekom drugom interesentu van Kine.

Nakon tog roka, američka savezna vlada bi primorala „Epl“, „Gugl“ i druge tehnološke kompanije da ili prestanu da nude Tik-tok na svojim internet prodavnicama i uslugama za veb hosting ili se suoče sa ogromnim kaznama.

U praksi to znači da na teritoriji SAD više ne bi postojala mogućnost preuzimanja Tik-toka preko „Gugl“, „Epl“ i drugih sličnih internet prodavnica.

Korisnici koji su već instalirali Tik-tok i dalje bi mogli da koriste platformu, s tim što bi vremenom ona prestala da se ažurira, a što bi izazvalo probleme sa korišćenjem.

Potencijalni kupci vrebaju

A dok se o zabrani polemiše, potencijalni kupci se raduju. Bivši američki ministar finansija Stiven Mnučin objavio je da formira grupu investitora kako bi kupio Tik-tok.

Mislim da bi zakon trebalo usvojiti. Razumem tehnologiju, to je odličan posao, formiraću grupu da kupim Tik-tok„, rekao je Mnučin za Ci-En-Bi-Si.

Stiven Mnučin se i 2020. godine zalagao za prodaju ili zabranu Tik-toka, dok je bio na čelu Ministarstva finansija tokom mandata Donalda Trampa.

Otkako je napustio Vladu, Mnučin je osnovao privatnu investicionu firmu sa sedištem u Vašingtonu koja je fokusirana na tehnološke kompanije.

Mnučin nije otkrio ko bi mogao biti deo njegove investicione grupe, ali je naglasio da nijedan pojedinačni investitor ne bi imao većinski udeo.

On nije usamljen u ideji da bi kupovina Tik-toka bila pravi poslovni potez. Postoji još zainteresovanih. Jedan od njih je kanadski biznismen Kevin O’Liri. Međutim, nazvao je to „komplikovanom transakcijom“, jer nije razjašnjeno da li bi moralo da dođe do potpune ili delimične prodaje.

I bivši izvršni direktor kompanije „Activision Blizzard“ Bobi Kotik razmatrao je ideju o kupovini Tik-toka sa potencijalnim partnerima, navodi Volstrit džornal.

Koliko zapravo vredi Tik-tok

A kada se pogledaju brojke, ne čudi što su mnogi u kupovini Tik-toka videli način da profitiraju.

Prema izveštaju koji je finansirao Tik-tok, ta platforma je doprinela sa 24,2 milijarde dolara američkom BDP-u prošle godine i donela 14,7 milijardi dolara prihoda vlasnicima malih preduzeća.

Izveštaj, koji je sproveo ekonomski konsultant „Oksford ekonomik“, navodi i da Tik-tok podržava najmanje 224.000 radnih mesta u SAD, pri čemu je najveći ekonomski uticaj aplikacije uočen u Kaliforniji, Teksasu, Floridi, Njujorku i Ilinoisu.

„Oksford ekonomik“ je sproveo i studiju i intervjuisao više od 1.000 vlasnika malih preduzeća koji koriste Tik-tok i 7.500 korisnika Tik-toka širom zemlje. Studija je sprovedena pre lansiranja Tik-tok šopa, koji je postao prodajni i marketinški gigant od svog pokretanja u septembru prošle godine.

Rezultati pokazuju da je Tik-tok imao najveći uticaj u sektoru hrane i pića, donoseći godišnji doprinos od 6,4 milijarde dolara BDP-a, kao i 73.000 radnih mesta u 2023. godini. Aplikacija takođe pomaže i poslovanje malih preduzeća u sektorima zdravlja, velnesa i poslovnih usluga.

Korišćenje Tik-toka od strane malih preduzeća kao platforme za oglašavanje donelo je 5,3 milijarde dolara poreskih prihoda američkoj vladi samo prošle godine, navodi se u izveštaju.

Čak 39 odsto vlasnika malih preduzeća navelo je da je Tik-tok ključan za njihovo poslovanje, a 69 procenata je reklo da je aplikacija dovela do povećanja prodaje i boljeg poslovanja.

Ko je do sada zabranio Tik-tok

Ovo nije prvi put da je Tik-tok na korak od zabrane u Americi. Pre četiri godine, tadašnji predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu koja zabranjuje američkim subjektima poslovanje sa Tik-tokom i drugom kineskom aplikacijom Vi-Četom. Međutim, savezni sudovi su blokirali uredbu.

Sada je Tramp žustri protivnik zabrane. Tvrdi da Tik-tok predstavlja manju opasnost za SAD od Fejsbuka i kompanije „Meta„, koje krivi za svoj izborni poraz 2020. godine.

Tokom prošle godine, brojne institucije SAD, Velike Britanije, Kanade i Evropske unije su internim uredbama zabranile korišćenje aplikacije Tik-tok na službenim telefonima. Upotrebu Tik-toka svojim službenicima prva je zabranila Indija. 

Američka država Montana postala je u aprilu 2023. prva država u SAD koja je donela zakon o zabrani korišćenja Tik-toka na celoj svojoj teritoriji. 

EU je u februaru ove godine pokrenula istragu zbog navoda da je kompanija prekršila pravila o onlajn sadržaju koja imaju za cilj zaštitu dece i obezbeđivanje transparentnog oglašavanja. 

Viralno

Baner ContraTeam 160×600

Sajber Sfera - Tech News, IT, Gaming...